DIGITALNI PRIRUČNIK • ZA UZRAST OD 11 DO 15 GODINA
Unutrašnji kompas
Radna sveska koja detetu daje reči za ono što oseća, i oči za ono što se dešava oko njega.
Sedam modula, uzrast 11 do 15 godina. Sa ulaznim i izlaznim testom, rečnikom osećanja na srpskom jeziku i igrom koja se provlači kroz celu knjigu.
Rečnik od pet reči
Pitaš dete kako je. Kaže da je dobro. Pitaš šta je bilo u školi. Kaže da nije bilo ništa. Vidiš da je ljuto, pa pitaš zašto, a ono kaže da nije ljuto nego ga smara.
To nisu laži i nije zatvaranje. To je rečnik.
Dete od dvanaest ili četrnaest godina za sve što oseća najčešće raspolaže sa pet do sedam reči. Dobro sam, ništa, smara me, nervozan sam, krindž. Ispod svake od njih stoji po desetak različitih stanja, koja se ne razlikuju zato što nemaju ime, nego zato što to ime niko nije izgovorio naglas.
A ono što se ne ume imenovati, ne ume se ni umiriti. Osećanje koje nema ime ne raste postepeno, ono se pojavljuje odjednom i celo, i dete iskreno ne zna šta ga je snašlo, ni kada je tačno postalo preveliko.
Šta dobijaš
Ulazni i izlazni test
15 situacionih pitanja. Rezultat je tačka na kompasu, ne ocena. Isti test na kraju pokazuje koliko se igla pomerila.
Ruža vetrova osećanja
Rečnik u četiri prstena, od osam osnovnih emocija do slenga koji deca stvarno koriste.
Sedam modula
Od imenovanja i regulacije, preko čitanja prostorije i granica, do onoga što se dešava onlajn.
Igra kroz celu knjigu
Sedam skrivenih tragova koji se na kraju sklapaju u jedno pismo.
Porodične vežbe
Ogledalo bez reči, zamena stolica, kompas ugovor. Roditelj igra ravnopravno i može da izgubi.
Ključ po uzrastu
Isti odgovor ne znači isto na 11 i na 15 godina. Tumačenje je razdvojeno.
Šta škola meri, a šta nikada nije ni merila
Za čitanje sa razumevanjem postoji ocena. Za razumevanje ljudi ne postoji nijedna. Dete koje ne razlikuje stid od krivice proći će kroz osam razreda a da ga niko na to ne uputi, iako je ta razlika jedna od najvažnijih koje će ikada naučiti. Stid kaže da si ti loš. Krivica kaže da si uradio nešto loše. Prvo te zaustavlja, drugo te pokreće, a iz jednog te vodi drugo samo ako te je neko na to naučio.
Ovo nije propust nastavnika. Emocionalna pismenost nikada nije ni bila predmet, ni ovde ni na Zapadu. Ona se, po pravilu, pokupi od nekoga u kući ko je već ume, a ako u kući nema tog nekoga, ne pokupi se uopšte.
Kompas ima dve ose
Ceo priručnik stoji na jednoj slici, i ona je namerno jednostavna, da je dete zapamti iz prvog puta.
Sever i jug · unutrašnji svet
Prepoznajem šta osećam. Umem to da imenujem. Razumem odakle dolazi. Znam šta da radim sa tim pre nego što uradi ono sa mnom.
Istok i zapad · spoljašnji svet
Čitam prostoriju u koju sam ušao. Razumem zašto se društvo promenilo. Gradim odnose sa ljudima, i sa bićima koja ne govore.
Na kraju dete ne dobija ocenu. Dobija tačku na kompasu. A tačka na kompasu, po samoj svojoj prirodi, nije mesto na kome se ostaje.
Ostavi svoj mejl sa kojim možeš postati deo pokreta koji brine o budućnosti i svemu što nam nosi. Saznaćeš kako smo zamislili vaš rad sa tinejdžerom i šta vam novo pripremamo a možeš preuzeti i Ružu vetrova
Gde je tvoj kompas danas
Sveska počinje testom od petnaest pitanja, i ta pitanja nisu samoprocena. Ne pitamo dete da li dobro vlada besom, jer na takvo pitanje svako odgovara onako kako misli da treba. Pitamo ga šta se prvo desi u njemu kada mu drug pred svima kaže nešto ružno o onome što je napravilo.
Magla
Osećanja se dešavaju detetu, ne prepoznaje ih dok ne eksplodiraju ili se ne uvuku unutra. Tuđa osećanja su nevidljiva.
Traženje severa
Primećuje da nešto oseća, ali je sve nervoza ili smaranje. Kod drugih vidi samo krajnosti.
Kalibracija
Imenuje preciznije, povezuje osećanje sa uzrokom. Primećuje raspoloženje prostorije, ali još ne zna šta sa tim.
Navigator
Umiri sebe pre nego što reaguje. Ume da uđe u tuđu perspektivu bez gubljenja sebe.
Ključ za tumačenje je različit za jedanaest i za petnaest godina, i to je deo koji nigde drugde nismo našli. Isti odgovor ne znači isto. Kod dvanaestogodišnjaka je crno-belo mišljenje razvojno normalno, a rečenica „rekao bih mami” je zdrava. Kod petnaestogodišnjaka je „ne bih rekao roditeljima” potraga za samostalnošću, a ne crvena zastavica. Sveska to razlikuje, umesto da svakom detetu meri istim lenjirom.
Isti test stoji i na poslednjoj strani. Dete ga radi ponovo i vidi koliko se igla pomerila. To je jedina stvar u ovoj svesci koja se zaista može izmeriti.
Sedam modula
- Kompas u rukama. Ulazni test i upoznavanje sa ružom vetrova.
- Vremenska prognoza iznutra. Prepoznavanje i imenovanje, telesna mapa osećanja, dnevnik od tri reči dnevno.
- Oluje i kako se jedri kroz njih. Talas emocije, od okidača preko vrhunca do smirenja. Tehnike koje traju devedeset sekundi.
- Čitanje prostorije. Neverbalni znaci, ton, tišina koja govori. I posmatranje kućnog ljubimca, jer se čitanje bića bez reči najpoštenije uči na onome ko ne ume da laže.
- Mostovi i granice. Empatija bez gubljenja sebe. Kako se kaže ne, kako se izvinjava, kako se prepoznaje manipulacija u drugarstvu.
- Ja onlajn, ja uživo. Kurirani životi, grupni četovi, gostovanje, i pitanje kada je vreme da se izađe.
- Navigator. Izlazni test, mapa pređenog puta i porodični kompas ugovor.
Maska i lice
Kroz svih sedam modula provlači se jedna igra. Na kraju svakog modula dete pronalazi po jedan trag, sakriven u vežbi koju ionako radi, bez zaokruživanja i bez crvene strelice. Sedam tragova sklapa se na poslednjim stranama u pismo koje dete tada prvi put čita.
Vizuelno, cela igra stoji na jednoj slici. Preko lica na kompasu leži providna maska, i ona sa svakim modulom postaje za nijansu providnija.
Zašto ovo ne može da se prevede
Većina knjiga o emocionalnoj inteligenciji dolazi sa Zapada i polazi od pojedinca. Tvoja osećanja, tvoj put, tvoja granica. Kod nas osećanja retko putuju sama. Ona putuju kroz porodicu, kroz komšiluk, kroz ono što će svet reći.
Psiholog Dejvid Elkind je opisao da tinejdžer često oseća kako ga svi gledaju, i to je nazvao imaginarnom publikom. Na Zapadu se to objašnjava razvojem mozga. Kod nas za to odavno postoji reč, i nije stručna.
Osećaj da te neko posmatra i ocenjuje nije izmislio tinejdžer koji skroluje. To je ista sila koja je terala baku da ispegla zavese pre nego što dođe rod. Samo je promenila oblik.
To je i najvažnija poruka cele sveske. Ne ta da roditelji ne razumeju, nego ta da roditelji razumeju, samo drugim rečnikom. I zato ova knjiga, za razliku od svega prevedenog, ne postavlja dete protiv porodice.
.
Za koga jeste, a za koga nije
Radije ću izgubiti kupca nego mu prodati nešto što mu ne treba.
Jeste za
- Dete od 11 do 15 godina koje na svako pitanje odgovara da je dobro
- Dete koje plane, pa se posle i samo čudi šta ga je spopalo
- Dečake, jer knjiga ulazi kroz alat i navigaciju, a ne kroz poziv da se priča o osećanjima
- Porodicu u dijaspori, gde dete u školi nije sasvim odavde a kod babe nije sasvim odande
- Roditelja koji je spreman i sam da odgovori na ista pitanja
Nije za
- Onoga ko traži test koji će dati dijagnozu ili tip ličnosti
- Onoga ko hoće da popravi dete, jer se ova sveska radi zajedno, ne zadaje
- Uzrast ispod 11 godina, jer treći prsten traži apstrakciju koja tada još nije tu
- Situaciju u kojoj je detetu teško nedeljama, jer tada je potreban stručnjak, a ne sveska
Šta ovo može, a šta ne može da obeća
Ovde ću biti preciznija nego što je uobičajeno na prodajnoj strani.
Niko ne može da dokaže da jedna radna sveska podiže emocionalnu inteligenciju. Takvo merenje bi tražilo kontrolnu grupu, godine praćenja i instrument koji je i sam predmet stručnog spora. Ako naiđeš na priručnik koji tvrdi drugačije, taj podatak je ili izmišljen ili preuzet iz nečega što ne meri ono što piše.
Ono što jeste tačno, i što stoji iza ove sveske:
- Okviri na kojima počiva su imenovani, javni i proverljivi. Model četiri grane Mejera i Saloveja, pristup RULER sa Jejla, Plutčikov točak, Vilkoksov točak osećanja, Eriksonovo razumevanje adolescencije, Elkindova imaginarna publika, i okvir CASEL sa svojih pet kompetencija.
- Tehnike koje sveska koristi, imenovanje osećanja, telesna mapa, dnevnik, igranje uloga, zamena perspektive, nisu izmišljene za potrebe ove knjige. One su ustaljena praksa u emocionalnom opismenjavanju.
- Ono što ova sveska radi jeste da te tehnike i taj rečnik učini dostupnim na srpskom jeziku, za uzrast koji je kod nas potpuno nepokriven, i u obliku koji porodica može da koristi bez ijednog stručnjaka u sobi.
I ono što ova sveska nije. Nije psihološki instrument, nije test ličnosti, ne postavlja dijagnozu i ne zamenjuje procenu stručnjaka. Termin SQ u njoj je naša oznaka za socijalni kompas, a ne akademski Systemizing Quotient, koji označava nešto sasvim drugo, i to je u samoj svesci jasno rečeno.
Ako kod deteta primetiš dugotrajnu potištenost, povlačenje ili nagle promene, razgovor sa školskim psihologom je pravi sledeći korak, a ova sveska nije zamena za njega.
Roditelj ovde nije ocenjivač
Deo vežbi ne može da se uradi sam u sobi, i to nije propust nego namera. Osa koja gleda napolje ne trenira se u samoći.
U ogledalu bez reči jedan pokazuje osećanje samo licem, drugi pogađa sa ruže vetrova. U zameni stolica se sukob prepričava iz ugla one druge osobe, u prvom licu. U kompas ugovoru porodica zajedno piše svoja pravila za svađe, a jedno od njih glasi da je pauza od deset minuta dozvoljena i da nije bežanje.
U tim vežbama roditelj igra ravnopravno, i sasvim je moguće da izgubi. To je, po mom iskustvu, trenutak posle koga dete prvi put stvarno uđe u knjigu.
Ko ovo piše
Ja sam roditelj, ne institucija i ne psiholog. Ovu svesku ne pišem zato što imam odgovore, nego zato što sam tražila baš ovakvu knjigu na srpskom jeziku i nisam je našla. Ono što u njoj postoji proverila sam na svojoj deci, i dobar deo prvih verzija sam bacila.
Vantasta ne stoji iznad problema o kome govori. Stoji unutar njega, jer sam i sama odrasla u generaciji koja je za sve što oseća imala pet reči.
Za koji uzrast je tačno?
Od 11 do 15 godina. Ključ za tumačenje testa razlikuje uzrast 11 do 12 od uzrasta 13 do 15, jer isti odgovor na te dve strane ne znači isto.
Da li je ovo test ličnosti?
Nije. Test u svesci pokazuje gde je dete danas, ne ko je. Ta rečenica stoji i u samoj svesci, odmah uz rezultat.
Sin ne želi da priča o osećanjima. Ima li smisla?
Ima, i knjiga je pisana upravo sa tim na umu. Ulazi kroz kompas kao alat i kroz navigaciju kao veštinu, a rečnik osećanja otvara tek iznutra, kada je dete već unutra.
U kom formatu stiže?
PDF za štampu i za popunjavanje na ekranu. Stiže odmah posle kupovine, na mejl.
Koliko traje?
Nije trka. Neki moduli se prođu za pola sata, neki traže da se ostave pa da im se vrati za nedelju dana. Cela sveska, bez žurbe, jedno školsko polugodište
Mora li roditelj da učestvuje?
U porodičnim vežbama da. U ostalom ne, ali će mu biti šteta.
Ide li uz ostale Vantasta sveske?
Ide uz Arhitektu rešenja, i to je prirodan par. Arhitekta uči dete da vidi problem napolju. Kompas ga uči da vidi šta se dešava unutra dok to radi.
Kada izlazi?
Uskoro. Ostavi adresu i javljam ti prvog dana.
Ruža vetrova, već večeras
Ostavi adresu i na nju stiže Ruža vetrova osećanja, sva četiri prstena, u formatu za štampu, sa pet pitanja koja se uz nju postavljaju. Dovoljno za jedan razgovor za stolom, i dovoljno da vidiš kako sveska radi pre nego što bilo šta odlučiš.
Ne šaljemo često. Odjava je jedan klik.