Mi smo tim
Zamislite svet gde vaša deca znaju da poprave bicikl, zamese hleb i napišu email sa istom lakoćom. Dobro došli u naš mali porodični eksperiment — minijaturnu komunu usred digitalnog doba, gde se priroda i tehnologija ne svađaju nego sarađuju. Povezali smo naš vrt sa virtuelnim svetom! Tu smo za vas da vam pomognemo oko ‘kako’ i ‘zašto’ školovanje kod kuće, da napravite nešto sami (imamo ‘uradi sam’ projekte) i za sve vas kojima je zdrava hrana i zimnica teže dostupna. Dok tata popravlja bicikl, sin istražuje 3D štampač kako bi napravio nedostajući deo za baštensku pumpu. Mama hekla torbice odovčije vune koje prodajemo online ili na sajmovima, a ćerke, jedna mala a jedna još manja, brinu o začinima na prozoru i svojim digitalnim crtežima. I MOGUĆI su svi ‘uradi sam’ projekti! (i ja se nasmejem danas, bez skepticizma na usnama…)
Zašto sve ovo?
Zato što verujemo da se ljudsko biće održava — ne gomilanjem sadržaja, već stvaranjem smisla. A smisao se često skriva u jednostavnim stvarima: mirisu domaćeg hleba, razmeni znanja, čistoj vodi i čistoj savesti.
Tehnologija? Ne odbacujemo je. Samo je ne puštamo da vodi glavnu reč. Koristimo je kao alat, ne kao gazdu. Učimo decu da razlikuju koristan klik od besciljnog skrolovanja, da znaju kako da prave, a ne samo kupuju.
Naš cilj?
Da pokažemo da porodica može biti mala zajednica samodovoljnosti, mesta gde se svako oseća vredno i korisno. Gde se znanje prenosi, ruke rade, a srce vodi.
U budućim objavama delićemo konkretne savete: kako sami da pravite sapune, kako decu učiti kod kuće kroz praktične zadatke, kako spojiti prirodne materijale i moderne alate. I, naravno, tu su naši ‘uradi sam’ proizvodi — sve sa ljubavlju napravljeno u ovoj maloj porodičnoj radionici.
Kako ostati ČOVEK u eri WI-FI-ja i kopriva
Dok tata radi dresuru sa psima koje sklanjamo sa ulice , devojke i ja smo u maloj bašti od slame, vrućina je, miris nane me podseća da je vreme za limunanu. Stariji bratac je već završio sviranje svog instrumenta, pravio je originalnu muziku za naš budući video koji će najbolje da predstavi balans – tehnologija i priroda. Da li mogu da idu ruku pod ruku?
Mi verujemo da mogu — i moraju.
Jer živimo u vremenu kad ti frižider zna više o tvojim navikama nego tvoj muž. Kada algoritmi „razumeju“ tvoje želje, ali deca ne znaju kako izgleda seme paradajza. I zato smo mi, kao porodica, odlučili da stanemo — ne da bismo se vratili unazad, već da bismo krenuli napred sa svrhom.
Naša mala komuna nije beg od sveta, već pokušaj da ga živimo drugačije. Da naučimo decu da je normalno da prsti budu blatnjavi, ali i da znaju kako da poprave tastaturu. Da ruke koje prave sapun mogu da kliknu „send“ na veb-stranici. Da dan može da počne sa cvrkutom ptica, a završi gledanjem dokumentarca o permakulturi na projektoru.
Svako ima svoju ulogu — ne zato što smo to pročitali u nekom vodiču, već zato što smo je izgradili zajedno. Školovanje kod kuće nam je omogućilo da sin izučava digitalni svet kroz trenutne potrebe, da ih isprati kao i brze promene, a pravi i kućice za ptice po principu ‘uradi sam’.. Ćerke znaju koje biljke smiruju, a koje peckaju. Tata zna kako da popravi sve što „ne radi“. A ja… ja spajam svetove: kukičanjem, pisanjem bloga i mešanjem ulja za prirodnu zaštitu kože.
Da biste proverili verodostojnost mojih, ovako protkanih reči pretstavljam vam jednu divnu ženu i njenu porodicu, čiji mali ali ne i usamljeni buntovnici, taćno znaju šta rade!
Nije uvek bajka. Neko se oklizne na tikvicu ili obriše nos o krivu maramicu iz platnene kolekcije. Ali je stvarno. I to je ono što pokušavamo da podelimo.
Na našem sajtu nudimo rukotvorine koje mirišu na jednostavnost, alate za digitalni balans, kao i priče – kao ova – koje vas možda podsete da je čovek i dalje najlepši kad je ukorenjen. U zemlji. U porodici. U svrsi.
Zato, kad sledeći put kreneš da listaš u beskraj – možda zastani. Posadi nešto. Primi sunce. Ili samo udahni. Možda je baš to – prvi korak ka tvojoj verziji samodostatnosti.